Važno je da znamo o kom vazduhu pričamo
Autor: Nebojša Vasilev
Unutrašnji vazduh može biti i do 50 puta zagađeniji od spoljašnjeg vazduha, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije. Ipak, kvalitet vazduha u zatvorenim prostorima često zanemarujemo, jer imamo utisak da smo zagađenju izloženiji dok smo napolju.
Jedan od razloga za to leži i u načinu izveštavanja o kvalitetu vazduha. Kada je reč o spoljašnjem i unutrašnjem vazduhu, možemo slobodno reći da su to „dva različita sveta“, koja se često sudaraju u javnom diskursu. Zašto?
Državne stacionarne merne stanice Agencije za zaštitu životne sredine mere isključivo kvalitet spoljašnjeg vazduha. Njihovi podaci se prikazuju kroz AQI – Indeks kvaliteta vazduha, koji se ne odnosi na vazduh u zatvorenim prostorima. Zbog toga se, kada se govori o zagađenju vazduha, uglavnom misli na ambijentalno zagađenje koje potiče od ložišta, industrije i motornih vozila.
Međutim, realan problem unutrašnjeg vazduha ogleda se u činjenici da prosečan čovek provodi oko 90% vremena u zatvorenom prostoru. Spoljašnje zagađenje samo delimično prodire unutra, ali se u zatvorenom prostoru stvaraju i brojni unutrašnji izvori zagađenja. Upravo zato je važno jasno razdvojiti spoljašnji i unutrašnji vazduh, odnosno njihove izvore zagađenja, uticaje i načine rešavanja problema.
Iako su mediji prepuni izveštaja o lošem kvalitetu vazduha napolju, informacije o kvalitetu unutrašnjeg vazduha gotovo da ne postoje, osim ako u kući ili na radnom mestu nemamo odgovarajuće senzore. Ovde ne govorimo o uređajima koji mere samo temperaturu i vlažnost, već o senzorima koji mere koncentracije PM čestica (PM10, PM2.5, PM1), isparljiva organska jedinjenja (TVOC), formaldehid i ugljen-dioksid (CO₂) – jedan od najboljih pokazatelja „potrošenosti“ vazduha u prostoru.
Spoljašnji i unutrašnji vazduh su neraskidivo povezani, iako zbog energetske efikasnosti pokušavamo da ih hermetički razdvojimo. Kada unutrašnji vazduh „potrošimo“ disanjem, moramo ga zameniti spoljašnjim putem ventilacije tj. luftiranja prostora. Zato je korisno pratiti aplikacije za merenje kvaliteta vazduha, kako bismo znali šta unosimo u prostor u kojem boravimo.
Važno je, međutim, imati na umu da nisu sve AQ aplikacije iste i razumeti da nisu svi podaci istog značenja. Neke aplikacije prikazuju podatke zvaničnih mernih stanica, dok druge uključuju i merenja privatnih i javnih senzora, koji mogu meriti spoljašnji, ali i unutrašnji vazduh.
Većina ljudi nema iskustva sa tumačenjem numeričkih vrednosti koje AQ senzori prikazuju, niti sa preporukama SZO, EU ili domaćih institucija pa se kvalitet vazduha predstavlja simbolima različitih boja i oblika. Kada se ove informacije prikažu zajedno, bez jasnog konteksta, lako dolazi do konfuzije – ne zbog manjka podataka, već zbog njihovog mešanja. U takvim situacijama ne pomažu ni algoritmi u pozadini, ni usrednjavanje vrednosti, ni dodatna „pametna obrada“ – postprocesiranje. Informacija bez pravog konteksta, prestaje da bude informacija i postaje šum u šumi raznobojnih ikonica, brojki i slova.
Ipak, oni koji se vremenom upoznaju sa ovim podacima, mogu mnogo lakše da razlikuju stručne od nestručnih interpretacija u izveštavanju.
Kada je reč o kvalitetu vazduha, relativno mali broj ljudi ima dubinsko znanje i dodatno široko multidisciplinarno znanje. Zato dugogodišnji rad i posvećenost stručnjaka i entuzijazam građanskih inicijativa predstavljaju dragocen resurs za društvo.
“Demokratizacija” AQ podataka širenjem mreže jeftinih AQ senzora i kritičko promišljanje ne umanjuje taj doprinos – naprotiv, ono je način da se njihov rad zaštiti od pogrešnih tumačenja i senzacionalizma u širokoj upotrebi.
Kako zagađen vazduh utiče na nas?
Kada kažemo da unutrašnji vazduh može biti destine puta zagađeniji od spoljašnjeg, mislimo pre svega na kombinaciju ljudskih aktivnosti i raznih izvora zagađenja u zatvorenim prostorima. Ko nije video, na primer, majstore koji bruse, vare ili farbaju, pa na pauzi zapale cigaretu. Najčešće se radi i o nepoštovanju propisa bezbednosti na radu. Kancer bronha je, inače, na drugom mestu u Srbiji.
Od pandemije koronavirusa svedočimo i pojavi nove epidemije drugačijeg tipa – vejpinga. Ova nova hemijska zavisnost, često predstavljena kao „bezbednija alternativa“ duvanu, agresivno se promoviše kroz primamljive mirise i ukuse, naročito među mladima. Iako je poznato da duvanski dim sadrži više od 6.000 jedinjenja, od kojih su desetine kancerogene, SZO upozorava da vejp nosi dodatne rizike zbog nepoznatih i netransparentnih sastava tečnosti.
Bez obzira na to da li govorimo o duvanu, vejpu ili drugim izvorima zagađenja, nema dileme da zagađen vazduh negativno utiče na zdravlje – pluća, srce, mozak i imuni sistem. Može izazvati i kratkoročne i dugoročne posledice, uključujući slabljenje imuniteta i anemiju. Prema podacima SZO, više od 3 miliona ljudi godišnje umire prevremeno zbog posledica unutrašnjeg zagađenja vazduha.
Šta zagađuje vazduh?
Zagađenje spoljašnjeg vazduha najvećim delom potiče od sagorevanja čvrstih goriva za grejanje, a zatim od saobraćaja i industrije. Sa druge strane, zagađenje unutrašnjeg vazduha često je posledica loše higijene prostora: pušenja u zatvorenom, neadekvatne ventilacije, neaspiriranja kuhinjskih isparenja, upotrebe agresivnih sredstava za čišćenje, kao i nakupljanja prašine iz nameštaja, tekstila i građevinskih materijala.
Kada se tome dodaju aerosolne čestice, teški metali, mikroorganizmi, spore buđi, bakterije i virusi, dobija se kompleksna i opasna smeša sa kojom se naš imuni sistem svakodnevno bori.
Prosečno zagađen gradski vazduh sadrži oko 100 miliona PM čestica po kubnom metru, dok naša pluća imaju oko 300 miliona alveola. Dnevno nam treba oko 15kg = 15m³ vazduha, znatno više nego vode -2kg i hrane – 1kg, što jasno pokazuje koliki je značaj čistog vazduha. U prirodi broj PM čestica je i do deset puta manji – što znači da naše plućne alveole tamo mogu „da se odmore“, pod uslovom da nam „gradski polen“ nije izmenio imunološki odgovor, pa da nam i priroda smeta. Broj alergične dece je sve alarmantniji i o detaljnim zdravstvenim efektima zagađenog vazduha pisaćemo u narednim tekstovima.
Kako popraviti kvalitet vazduha?
EuroCons Group, u partnerstvu sa švedskim kompanijama Camfil i Munters, već više od 20 godina radi na unapređenju kvaliteta vazduha kroz primenu filtera za čestice, gasove i vlagu u industrijskim, javnim i komercijalnim prostorima. Naš cilj je da doprinesemo podizanju svesti o značaju čistog vazduha i stvaranju zdravijeg okruženja.
Zato započinjemo seriju tekstova u kojima ćemo se baviti temama kao što su:
- uticaj zagađenog vazduha na zdravlje
- poboljšanje kvaliteta vazduha u kućnim uslovima
- rešavanje problema kvaliteta vazduha u radnim prostorima
- kontrola emisija i smanjenje spoljašnjeg zagađenja
- čiste sobe i suve sobe i postizanje najviših higijenskih standarda
- i još povezanih tema
Do narednog čitanja!
